homofobija

Homofobija je iracionalni strah ili mržnja orijentisana prema homoseksualcima.
Shvatam da je danas u Srbiji teško ustati i reći: ''Ja podržavam homoseksualce/kinje. Ja se zalažem za njihovu potpunu integraciju u srpsko društvo''. Sve je to teško u zemlji kakva je Srbija.
Homofobija je deo srpskog kuturnog i partijskog miljea. Ona je deo institucija. Put homofobiji u Srbiji prokupan je duboko i temeljno, sa dobrim planom kako političkim, tako i opšteznačajnim.
Čini mi se da su kopači i čistači razuma, u koris homofobije jednaki laži, prevari i nasilju.
Laž je da je homoseksualnost nenormalna, prevara je da su homoseksualci/kinje lošeg uticaja, nasilje je nedozvoljavanje normalnog života seksualnih manjina.
Ličnog sam mišljenja da su građani/ke Srbije, bar dobra većina njih,u velikoj zabludi. Od malena nas uče da je nenormalno ''kada neka devojčica ljubi drugu'', da je ''nenormalno kada se dvojica muškaraca drže za ruke''. Svi takvi slučajevi koji se šire od porodice do škole i koji su nažalost prisutni na indirektan/direktan način u svim institucijama Srbije stvaraju lošu sliku o homo osobama. Možda sam ja drugačije vaspitan, ali meni homofobija kako institucionalizovana, kako medijska, kako svakodnevna nije jasna. Ne znam šta ima nenormalno kada se dva LJUDSKA bića vole? Šta je nenormalno kada se dva LJUDSKA bića grle, ljube i vode ljubav? Ako ja mogu da poljubim svoju devojku, zašto i moj drug ne bi mogao da poljubi svog dečka? Zašto bi to nekome smetalo? Zato što je ljudsko? Ne sigurno. Smeta zato što iskače iz srpskog šablona. Taj srpski šablon je po meni u stvari i zasnovan na homoerotičnosti i simpatijama prema homoseksualnosti. Ja taj šablon doživljvam ovako: Srpski je imati devojku, Srpski je biti maćo lik i šmeker, Srpski je psovati, Srpski je biti fensy(ako se to tako piše), Srpski je govoriti brate moj, Srpski je pobiti se, Srpski je biti grub prema devojci-''tako se izražava ljubav'', Srpski je slušati Grand, Srpski je mrzeti homoseksualce, Srpski je tući homoseksualce kada javno izražavaju svoja osećanja. Ja svakako podržavam neke stavove, ali ako taj šablon preovladava ja se pitam:''kuda ideš majko Srbijo''? Zar danas niko ne može da gleda normalno na homoseksualce/kinje? Zar se svi boje da će ih neko odbaciti? Zar ne shvataju da mrzeći homoseksualce/kinje mrze ljudska bića, mrze sebe? Ja se kladim da niko ne zna da navede ni deset realnih razloga zaštoih mrzi? Ali ja znam nešto. U Srbiji je homofobija deo kulturnog i indentitetskog miljea, nažalost. Svi ti homofobi/kinje ne znaju da je u osnovi homofobije i srpskog šablona homoerotičnost i simpatija prema homoseksualcima/kinjama. (npr. svi veliki ženomrzci su veliki prijatelji sa osobama istog pola tj. sa muškarcima prema kojima gaje osećanja koju su mnogo iskrenija i dublja od osečanja gajenih prema ženama. Osećanje koje se gaji prema osobama suprotnog pola iz ugla ovog primera predstavlja društveno normalno osećanje ili društvenu realnost, dok često ljubav prema osobi istog pola(muškarcima) u ovakvim primerima, spada u ''društveno prihvaćena osećanja'', a ustvari predstavlja skup homoerotičnih i homoseksualnih osećanja.)