Šta je seks? Da li je on normalan? Jeste. Da li ''svi'' ljudi upražnjavaju seks? Uglavnom da. Pa i mi smo rodjeni kao ''rezultat tog seksa''. Šta je u seksu nenormalno? Ništa. Da li je seks sramotan? Nije. Pa zašto onda ne bi taj seks bio javan? Zašto se ljudi ne bi je*ali normalno bez straha na nekom javnom mestu? Zato što su vas tako roditelji naučili?
Ako vam seks smeta, i ako vam smeta da on bude javan, ako se zalažete da to bude isključivo privatna stvar, to je onda verovatno deo vašeg kulturnog i obrazovnog miljea. Nažalost tako je.
-javni seks je sigurniji. O njemu se više prica i nije tabu, što znači da je informisanost o seksu veća, a šansa za opasnost manja.
-seks je normalna stvar. Svaka njegova teorija izopačenosti ima ''zadnje'' ciljeve koji najčešće znače manipulaciju.
-javni seks na posebno utvrđenom mestu uz efikasan pravilnik znači veću toleranciju, slobodniji i pozitivniji način života, smanjenje nelegalne ili prisilne prostitucije.
-veće razumevanje seksualnih manjina i većine(na).
-poštovanje tradicije, i razbijanje predubeđenja koje gajimo prema moralnosti naših predaka.
-pružanje mogućnosti parovima da na siguran način probaju/uživaju u seksu, ako imaju problem obezbeđivanja prostora u ove svrhe.
''Kuće i sobe pune su mirisa, police su nakrcane
mirisima,
I ja dišem miomir i znam ga i volim ga,
Taj destilat bi me i opio, ali to neću dopustiti.
Atmosfera nije miris, ona nema ukus destilata,
bezmirisna je,
Ustima je mojim zauvek, zaljubljen sam u nju,
Ići ću na obalu kraj šume da budem neprerušen
i nag.
Ludujem za njenim dodirom sa mnom.
Para moga daha,
Odjeci, mreškanja, zujni šapati, ljubav-koren, svilna
nit, rašlja i loza,
Disanje moje i udisanje, kucanje moga srca,
proticanje krvi i vazduha kroz moja pluća,
Glasan udisaj zelenog lišća i suvog lišća, i obale
i tamnobojnih morskih stena, i sena u staji,
Zvuk rignutih reči moga glasa prepuštenog vrtlozima
vetra.''
Walt Whitman
Napomena: pesma je preuzeta u delovima ili celosti sa http://www.gay-serbija.com/
недеља, 27. април 2008.
понедељак, 21. април 2008.
veliki umetnik, pesnik i homoseksualac Konstantin P. Kavafis
BIĆE DA JE OD ALKOHOLA
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče biće da mi se spavalo,
umorio sam se toga dana.
Nestao je ispred mene crni drveni stub
sa antičkim kapitelom; i vrata trpezarije,
i ona crvena fotelja; i mali kauč.
Na njihovo mesto došla je jedna ulica u Marselju.
I moja duša se slobodno, bez zadrške,
tamo opet pojavila i kretala,
u obliku osećajnog i čulnog mladića -
iskvarenog mladića: da navedemo i to.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Osetio sam olakšanje na duši, koja, jadnica,
stalno oseća zadršku pod teretom godina.
Osetio sam olakšanje na duši koja mi se pokazala
u jednoj simpatičnoj ulici u Marselju,
u obliku srećnog, iskvarenog mladića
koji se ničeg nije stideo, svakako.
Jedan od najvećih grčkih pesnika novije generacije (i svakako najpoznatiji stranoj publici), čuven po svojoj Aleksandriji u kojoj je, povučen u Rue Lepsius, čitavog svog života živeo i pisao, i po svojoj seksualnoj orijentaciji koje se sa aristokratskom prefinjenošću nije odrekao. Slavu je stekao još za života, prevashodno u Engleskoj u kojoj su njegove pesme prvo prevedene - tridesetih godina na izlozima knjižara u Londonu mogla se zateći reklama: "We have all the best, from Choser to Cavafy" - a otuda i u čitavoj Evropi. Bio je veoma poštovan i u matičnoj Grčkoj, pa su mnogi književnici, poznati i neznani, putovali da ga posete u njegovoj kući u Aleksandriji.
Napomena: tekst je u celini ili delovima preuzet sa www.gay-serbia.com
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče biće da mi se spavalo,
umorio sam se toga dana.
Nestao je ispred mene crni drveni stub
sa antičkim kapitelom; i vrata trpezarije,
i ona crvena fotelja; i mali kauč.
Na njihovo mesto došla je jedna ulica u Marselju.
I moja duša se slobodno, bez zadrške,
tamo opet pojavila i kretala,
u obliku osećajnog i čulnog mladića -
iskvarenog mladića: da navedemo i to.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Osetio sam olakšanje na duši, koja, jadnica,
stalno oseća zadršku pod teretom godina.
Osetio sam olakšanje na duši koja mi se pokazala
u jednoj simpatičnoj ulici u Marselju,
u obliku srećnog, iskvarenog mladića
koji se ničeg nije stideo, svakako.
Jedan od najvećih grčkih pesnika novije generacije (i svakako najpoznatiji stranoj publici), čuven po svojoj Aleksandriji u kojoj je, povučen u Rue Lepsius, čitavog svog života živeo i pisao, i po svojoj seksualnoj orijentaciji koje se sa aristokratskom prefinjenošću nije odrekao. Slavu je stekao još za života, prevashodno u Engleskoj u kojoj su njegove pesme prvo prevedene - tridesetih godina na izlozima knjižara u Londonu mogla se zateći reklama: "We have all the best, from Choser to Cavafy" - a otuda i u čitavoj Evropi. Bio je veoma poštovan i u matičnoj Grčkoj, pa su mnogi književnici, poznati i neznani, putovali da ga posete u njegovoj kući u Aleksandriji.
Napomena: tekst je u celini ili delovima preuzet sa www.gay-serbia.com
четвртак, 17. април 2008.
pederastija u antiškoj grčkoj
Istopolni odnosi u antičkoj Grčkoj imali su drugačiju formu i bili su zasnovani na drugačijoj društvenoj praksi nego što je to slučaj danas. Sam pojam seksualne orijentacije nije postojao kao princip identifikovanja. Pederastija je bila najrašireniji oblik istopolnih veza u antičkoj Grčkoj. Bila je to veza između odraslog muškarca (erasta - ljubavnika) i mladića (eromenosa - ljubimca), koja je imala edukativni i mentorski karakter. U broju teorija se smatra da, iako se od mladića očekivalo da bude u vezi sa muškarcem, bilo je nedozvoljeno da na jednaki način učestvuje u seksualnom zadovoljstvu sa njim. Prema očekivanjima koja su postavljena mladiću, on nije smeo da u toku seksualnog odnosa oseća uzbuđenje. Dok se broj savremenih učenjaka, kao što su Foucault, Kenneth Dover i David Halperin slaže i podržava ovu tezu, kasniji kritičari ovo smatraju „modernom bajkom“ i argumente protiv nalaze u crtežima na antičkoj keramici.
Pederastija je bila važan deo građanskog, političkog, vojnog života, kao i tema mitova, filozofije i književnosti i umetnosti.Odnos između erasta i eromenosa bio je fundamentalan za klasični društveni i obrazovni sistem, imao je kompleksni kod ponašanja i predstavljao je važnu instituciju za višu klasu. Ovi odnosi bili su uređeni zakonom. Takođe, ovi odnosi smatrani su sveti u okviru vladajuće religije i istopolni odnosi bili su opisani u mnogim mitovima o bogovima i herojima (Apolon i Hijakint, Zevs i Ganimed (mitologija), Herakle i Hilas, Pan i Dafnis, Ahilej i Patroklo, Orest i Pilad). Ono oko čega danas postoje rasprave među naučnicima jeste pitanje da li je pederastija bila raširena među svim klasama ili je bila rezervisana samo za aristokratiju.
Pederastija(i homoseksualnost) u vojsci Stare Grčke
Sveta četa Tebe (grčki: ἱερός λόχος τών Θηβών) bila je trupa probranih vojnika, sastavljena od 150 parova ljubavnika, koja je činila elitnu jedinicu tebanske vojske u 4. veku pre nove ere. Osnovao ju je 378. p.n.e. tebanski vojni zapovednik Gorgida. Jedinica je imala ključnu ulogu tokom bitke kod Leuktre u kojoj je Teba pobedila nadmoćniju Spartu. Sveta četa je potpuno uništena u bitci kod Heroneje, 338. godine.
Razlog za osnivanje ove jedinice nalazio se u ideji da će se ljubavnici boriti hrabrije i međusobno povezanije nego što bi to činili neznanci bez međusobnih jakih veza. Plutarh smatra da su Tebanci na stvaranje ove čete bili inspirisani Platonovom Gozbom. U Gozbi Fedar kaže:
„Kad bi se, dakle, moglo udesiti da se država ili vojska sastavi samo od ljubavnika i ljubimaca, onda ne bi niko bolje boravio u svojoj državi nego ovi koji bi se uzdržavali od svih sramota i nadmetali se jedni s drugima za svaku lepotu; i boreći se jedni do drugih, takvi ljudi, pa da ih se i samo malen broj, pobedili bi, tako reći, ceo svet. Jer, čovek koji ljubi zacelo bi teže podneo da ga vidi njegov ljubimac kako je ili pobegao iz borbenog položaja ili odbacio oružje, nego da ga u tome vide svi ostali; i voleo bi mesto toga i više puta poginuti; a tek ostaviti svoj ljubimca ili mu ne pomoći kada je u opasnosti – niko nije takva strašivica da ga ne bi sam Erot oduševio za junaštvo, tako da bude jednak sa onim koj i je najbolji junak po prirodi.“
napomena: informacije su u celini ili delovima preuzete sa www.wikipedija.org
Pederastija je bila važan deo građanskog, političkog, vojnog života, kao i tema mitova, filozofije i književnosti i umetnosti.Odnos između erasta i eromenosa bio je fundamentalan za klasični društveni i obrazovni sistem, imao je kompleksni kod ponašanja i predstavljao je važnu instituciju za višu klasu. Ovi odnosi bili su uređeni zakonom. Takođe, ovi odnosi smatrani su sveti u okviru vladajuće religije i istopolni odnosi bili su opisani u mnogim mitovima o bogovima i herojima (Apolon i Hijakint, Zevs i Ganimed (mitologija), Herakle i Hilas, Pan i Dafnis, Ahilej i Patroklo, Orest i Pilad). Ono oko čega danas postoje rasprave među naučnicima jeste pitanje da li je pederastija bila raširena među svim klasama ili je bila rezervisana samo za aristokratiju.
Pederastija(i homoseksualnost) u vojsci Stare Grčke
Sveta četa Tebe (grčki: ἱερός λόχος τών Θηβών) bila je trupa probranih vojnika, sastavljena od 150 parova ljubavnika, koja je činila elitnu jedinicu tebanske vojske u 4. veku pre nove ere. Osnovao ju je 378. p.n.e. tebanski vojni zapovednik Gorgida. Jedinica je imala ključnu ulogu tokom bitke kod Leuktre u kojoj je Teba pobedila nadmoćniju Spartu. Sveta četa je potpuno uništena u bitci kod Heroneje, 338. godine.
Razlog za osnivanje ove jedinice nalazio se u ideji da će se ljubavnici boriti hrabrije i međusobno povezanije nego što bi to činili neznanci bez međusobnih jakih veza. Plutarh smatra da su Tebanci na stvaranje ove čete bili inspirisani Platonovom Gozbom. U Gozbi Fedar kaže:
„Kad bi se, dakle, moglo udesiti da se država ili vojska sastavi samo od ljubavnika i ljubimaca, onda ne bi niko bolje boravio u svojoj državi nego ovi koji bi se uzdržavali od svih sramota i nadmetali se jedni s drugima za svaku lepotu; i boreći se jedni do drugih, takvi ljudi, pa da ih se i samo malen broj, pobedili bi, tako reći, ceo svet. Jer, čovek koji ljubi zacelo bi teže podneo da ga vidi njegov ljubimac kako je ili pobegao iz borbenog položaja ili odbacio oružje, nego da ga u tome vide svi ostali; i voleo bi mesto toga i više puta poginuti; a tek ostaviti svoj ljubimca ili mu ne pomoći kada je u opasnosti – niko nije takva strašivica da ga ne bi sam Erot oduševio za junaštvo, tako da bude jednak sa onim koj i je najbolji junak po prirodi.“
napomena: informacije su u celini ili delovima preuzete sa www.wikipedija.org
среда, 9. април 2008.
interesantno
Posetite blog B92. Tamo ćete naći tekst pod nazivom ''Seks vodič kroz Amsterdam'', autorke Vesne Knežević Ćosić.
www.B92.net
www.B92.net
javni seks
U Amsterdamu, tačnije u Vondelparku dozvoljeno je upražnjavanje javnog seksa. Niko vas neće uhapsiti, niti kazniti ako sa svojim/om partnerom/kom upražnjavate seks u ovom parku. Svi su dobrodošli.
Bravo Holanđani. Uradili ste veliku stvar za javni seks. Učinili ste da svi oni koji to žele, ili koji iz privatnih razloga ne rade to kod kuće, sada mogu činiti u jednom od njlepših parkova Amsterdama. Ova legalizacija ili par njen početak najavljuje jednu seksualnu inovaciju. Seks je najnormalnija stvar, i svi ga upražnjavaju.
Dok Srbija ne bude oslobođena ovog ''brutalnog viznog režima'' besumušno ćemo vaditi vize da bi se opušteno i javno je*ali na svežem vazduhu, bez straha da će nas neko uhapsiti. Doduše Srbija nudi mnogo mogućnosti na kojima možete ispuniti svoje obaveze, napr. Košutnjak, Avala, Kalemegdan, Ada, ali to nije to, uvek imate na umu da neko može da naiđe. Prava stvar je kada kažete nešto tipa: ''Odoh u Vondelpark da se jeb*m'' i pritom znate da policijski službenik/ica može samo da nakrivi šapku i da vas pozdravi.
I dok se neki u Srbiji bore da dokažu ''pravo na svoja seksualna prava'' Holadđani još 1815. legalizovaše prostituciju, sadai javni seks,i ko zna šta će još. Pa nek im je sa srećom, i ako želite da još bolje budete obavešteni web sajt Unije holandskih seksualnih radnica nalazi se na adresi http://www.rodedraad.nl/
Bravo Holanđani. Uradili ste veliku stvar za javni seks. Učinili ste da svi oni koji to žele, ili koji iz privatnih razloga ne rade to kod kuće, sada mogu činiti u jednom od njlepših parkova Amsterdama. Ova legalizacija ili par njen početak najavljuje jednu seksualnu inovaciju. Seks je najnormalnija stvar, i svi ga upražnjavaju.
Dok Srbija ne bude oslobođena ovog ''brutalnog viznog režima'' besumušno ćemo vaditi vize da bi se opušteno i javno je*ali na svežem vazduhu, bez straha da će nas neko uhapsiti. Doduše Srbija nudi mnogo mogućnosti na kojima možete ispuniti svoje obaveze, napr. Košutnjak, Avala, Kalemegdan, Ada, ali to nije to, uvek imate na umu da neko može da naiđe. Prava stvar je kada kažete nešto tipa: ''Odoh u Vondelpark da se jeb*m'' i pritom znate da policijski službenik/ica može samo da nakrivi šapku i da vas pozdravi.
I dok se neki u Srbiji bore da dokažu ''pravo na svoja seksualna prava'' Holadđani još 1815. legalizovaše prostituciju, sadai javni seks,i ko zna šta će još. Pa nek im je sa srećom, i ako želite da još bolje budete obavešteni web sajt Unije holandskih seksualnih radnica nalazi se na adresi http://www.rodedraad.nl/
homofobija
Homofobija je iracionalni strah ili mržnja orijentisana prema homoseksualcima.
Shvatam da je danas u Srbiji teško ustati i reći: ''Ja podržavam homoseksualce/kinje. Ja se zalažem za njihovu potpunu integraciju u srpsko društvo''. Sve je to teško u zemlji kakva je Srbija.
Homofobija je deo srpskog kuturnog i partijskog miljea. Ona je deo institucija. Put homofobiji u Srbiji prokupan je duboko i temeljno, sa dobrim planom kako političkim, tako i opšteznačajnim.
Čini mi se da su kopači i čistači razuma, u koris homofobije jednaki laži, prevari i nasilju.
Laž je da je homoseksualnost nenormalna, prevara je da su homoseksualci/kinje lošeg uticaja, nasilje je nedozvoljavanje normalnog života seksualnih manjina.
Ličnog sam mišljenja da su građani/ke Srbije, bar dobra većina njih,u velikoj zabludi. Od malena nas uče da je nenormalno ''kada neka devojčica ljubi drugu'', da je ''nenormalno kada se dvojica muškaraca drže za ruke''. Svi takvi slučajevi koji se šire od porodice do škole i koji su nažalost prisutni na indirektan/direktan način u svim institucijama Srbije stvaraju lošu sliku o homo osobama. Možda sam ja drugačije vaspitan, ali meni homofobija kako institucionalizovana, kako medijska, kako svakodnevna nije jasna. Ne znam šta ima nenormalno kada se dva LJUDSKA bića vole? Šta je nenormalno kada se dva LJUDSKA bića grle, ljube i vode ljubav? Ako ja mogu da poljubim svoju devojku, zašto i moj drug ne bi mogao da poljubi svog dečka? Zašto bi to nekome smetalo? Zato što je ljudsko? Ne sigurno. Smeta zato što iskače iz srpskog šablona. Taj srpski šablon je po meni u stvari i zasnovan na homoerotičnosti i simpatijama prema homoseksualnosti. Ja taj šablon doživljvam ovako: Srpski je imati devojku, Srpski je biti maćo lik i šmeker, Srpski je psovati, Srpski je biti fensy(ako se to tako piše), Srpski je govoriti brate moj, Srpski je pobiti se, Srpski je biti grub prema devojci-''tako se izražava ljubav'', Srpski je slušati Grand, Srpski je mrzeti homoseksualce, Srpski je tući homoseksualce kada javno izražavaju svoja osećanja. Ja svakako podržavam neke stavove, ali ako taj šablon preovladava ja se pitam:''kuda ideš majko Srbijo''? Zar danas niko ne može da gleda normalno na homoseksualce/kinje? Zar se svi boje da će ih neko odbaciti? Zar ne shvataju da mrzeći homoseksualce/kinje mrze ljudska bića, mrze sebe? Ja se kladim da niko ne zna da navede ni deset realnih razloga zaštoih mrzi? Ali ja znam nešto. U Srbiji je homofobija deo kulturnog i indentitetskog miljea, nažalost. Svi ti homofobi/kinje ne znaju da je u osnovi homofobije i srpskog šablona homoerotičnost i simpatija prema homoseksualcima/kinjama. (npr. svi veliki ženomrzci su veliki prijatelji sa osobama istog pola tj. sa muškarcima prema kojima gaje osećanja koju su mnogo iskrenija i dublja od osečanja gajenih prema ženama. Osećanje koje se gaji prema osobama suprotnog pola iz ugla ovog primera predstavlja društveno normalno osećanje ili društvenu realnost, dok često ljubav prema osobi istog pola(muškarcima) u ovakvim primerima, spada u ''društveno prihvaćena osećanja'', a ustvari predstavlja skup homoerotičnih i homoseksualnih osećanja.)
Shvatam da je danas u Srbiji teško ustati i reći: ''Ja podržavam homoseksualce/kinje. Ja se zalažem za njihovu potpunu integraciju u srpsko društvo''. Sve je to teško u zemlji kakva je Srbija.
Homofobija je deo srpskog kuturnog i partijskog miljea. Ona je deo institucija. Put homofobiji u Srbiji prokupan je duboko i temeljno, sa dobrim planom kako političkim, tako i opšteznačajnim.
Čini mi se da su kopači i čistači razuma, u koris homofobije jednaki laži, prevari i nasilju.
Laž je da je homoseksualnost nenormalna, prevara je da su homoseksualci/kinje lošeg uticaja, nasilje je nedozvoljavanje normalnog života seksualnih manjina.
Ličnog sam mišljenja da su građani/ke Srbije, bar dobra većina njih,u velikoj zabludi. Od malena nas uče da je nenormalno ''kada neka devojčica ljubi drugu'', da je ''nenormalno kada se dvojica muškaraca drže za ruke''. Svi takvi slučajevi koji se šire od porodice do škole i koji su nažalost prisutni na indirektan/direktan način u svim institucijama Srbije stvaraju lošu sliku o homo osobama. Možda sam ja drugačije vaspitan, ali meni homofobija kako institucionalizovana, kako medijska, kako svakodnevna nije jasna. Ne znam šta ima nenormalno kada se dva LJUDSKA bića vole? Šta je nenormalno kada se dva LJUDSKA bića grle, ljube i vode ljubav? Ako ja mogu da poljubim svoju devojku, zašto i moj drug ne bi mogao da poljubi svog dečka? Zašto bi to nekome smetalo? Zato što je ljudsko? Ne sigurno. Smeta zato što iskače iz srpskog šablona. Taj srpski šablon je po meni u stvari i zasnovan na homoerotičnosti i simpatijama prema homoseksualnosti. Ja taj šablon doživljvam ovako: Srpski je imati devojku, Srpski je biti maćo lik i šmeker, Srpski je psovati, Srpski je biti fensy(ako se to tako piše), Srpski je govoriti brate moj, Srpski je pobiti se, Srpski je biti grub prema devojci-''tako se izražava ljubav'', Srpski je slušati Grand, Srpski je mrzeti homoseksualce, Srpski je tući homoseksualce kada javno izražavaju svoja osećanja. Ja svakako podržavam neke stavove, ali ako taj šablon preovladava ja se pitam:''kuda ideš majko Srbijo''? Zar danas niko ne može da gleda normalno na homoseksualce/kinje? Zar se svi boje da će ih neko odbaciti? Zar ne shvataju da mrzeći homoseksualce/kinje mrze ljudska bića, mrze sebe? Ja se kladim da niko ne zna da navede ni deset realnih razloga zaštoih mrzi? Ali ja znam nešto. U Srbiji je homofobija deo kulturnog i indentitetskog miljea, nažalost. Svi ti homofobi/kinje ne znaju da je u osnovi homofobije i srpskog šablona homoerotičnost i simpatija prema homoseksualcima/kinjama. (npr. svi veliki ženomrzci su veliki prijatelji sa osobama istog pola tj. sa muškarcima prema kojima gaje osećanja koju su mnogo iskrenija i dublja od osečanja gajenih prema ženama. Osećanje koje se gaji prema osobama suprotnog pola iz ugla ovog primera predstavlja društveno normalno osećanje ili društvenu realnost, dok često ljubav prema osobi istog pola(muškarcima) u ovakvim primerima, spada u ''društveno prihvaćena osećanja'', a ustvari predstavlja skup homoerotičnih i homoseksualnih osećanja.)
Пријавите се на:
Постови (Atom)
