Šta je seks? Da li je on normalan? Jeste. Da li ''svi'' ljudi upražnjavaju seks? Uglavnom da. Pa i mi smo rodjeni kao ''rezultat tog seksa''. Šta je u seksu nenormalno? Ništa. Da li je seks sramotan? Nije. Pa zašto onda ne bi taj seks bio javan? Zašto se ljudi ne bi je*ali normalno bez straha na nekom javnom mestu? Zato što su vas tako roditelji naučili?
Ako vam seks smeta, i ako vam smeta da on bude javan, ako se zalažete da to bude isključivo privatna stvar, to je onda verovatno deo vašeg kulturnog i obrazovnog miljea. Nažalost tako je.
-javni seks je sigurniji. O njemu se više prica i nije tabu, što znači da je informisanost o seksu veća, a šansa za opasnost manja.
-seks je normalna stvar. Svaka njegova teorija izopačenosti ima ''zadnje'' ciljeve koji najčešće znače manipulaciju.
-javni seks na posebno utvrđenom mestu uz efikasan pravilnik znači veću toleranciju, slobodniji i pozitivniji način života, smanjenje nelegalne ili prisilne prostitucije.
-veće razumevanje seksualnih manjina i većine(na).
-poštovanje tradicije, i razbijanje predubeđenja koje gajimo prema moralnosti naših predaka.
-pružanje mogućnosti parovima da na siguran način probaju/uživaju u seksu, ako imaju problem obezbeđivanja prostora u ove svrhe.
''Kuće i sobe pune su mirisa, police su nakrcane
mirisima,
I ja dišem miomir i znam ga i volim ga,
Taj destilat bi me i opio, ali to neću dopustiti.
Atmosfera nije miris, ona nema ukus destilata,
bezmirisna je,
Ustima je mojim zauvek, zaljubljen sam u nju,
Ići ću na obalu kraj šume da budem neprerušen
i nag.
Ludujem za njenim dodirom sa mnom.
Para moga daha,
Odjeci, mreškanja, zujni šapati, ljubav-koren, svilna
nit, rašlja i loza,
Disanje moje i udisanje, kucanje moga srca,
proticanje krvi i vazduha kroz moja pluća,
Glasan udisaj zelenog lišća i suvog lišća, i obale
i tamnobojnih morskih stena, i sena u staji,
Zvuk rignutih reči moga glasa prepuštenog vrtlozima
vetra.''
Walt Whitman
Napomena: pesma je preuzeta u delovima ili celosti sa http://www.gay-serbija.com/
недеља, 27. април 2008.
понедељак, 21. април 2008.
veliki umetnik, pesnik i homoseksualac Konstantin P. Kavafis
BIĆE DA JE OD ALKOHOLA
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče biće da mi se spavalo,
umorio sam se toga dana.
Nestao je ispred mene crni drveni stub
sa antičkim kapitelom; i vrata trpezarije,
i ona crvena fotelja; i mali kauč.
Na njihovo mesto došla je jedna ulica u Marselju.
I moja duša se slobodno, bez zadrške,
tamo opet pojavila i kretala,
u obliku osećajnog i čulnog mladića -
iskvarenog mladića: da navedemo i to.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Osetio sam olakšanje na duši, koja, jadnica,
stalno oseća zadršku pod teretom godina.
Osetio sam olakšanje na duši koja mi se pokazala
u jednoj simpatičnoj ulici u Marselju,
u obliku srećnog, iskvarenog mladića
koji se ničeg nije stideo, svakako.
Jedan od najvećih grčkih pesnika novije generacije (i svakako najpoznatiji stranoj publici), čuven po svojoj Aleksandriji u kojoj je, povučen u Rue Lepsius, čitavog svog života živeo i pisao, i po svojoj seksualnoj orijentaciji koje se sa aristokratskom prefinjenošću nije odrekao. Slavu je stekao još za života, prevashodno u Engleskoj u kojoj su njegove pesme prvo prevedene - tridesetih godina na izlozima knjižara u Londonu mogla se zateći reklama: "We have all the best, from Choser to Cavafy" - a otuda i u čitavoj Evropi. Bio je veoma poštovan i u matičnoj Grčkoj, pa su mnogi književnici, poznati i neznani, putovali da ga posete u njegovoj kući u Aleksandriji.
Napomena: tekst je u celini ili delovima preuzet sa www.gay-serbia.com
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče biće da mi se spavalo,
umorio sam se toga dana.
Nestao je ispred mene crni drveni stub
sa antičkim kapitelom; i vrata trpezarije,
i ona crvena fotelja; i mali kauč.
Na njihovo mesto došla je jedna ulica u Marselju.
I moja duša se slobodno, bez zadrške,
tamo opet pojavila i kretala,
u obliku osećajnog i čulnog mladića -
iskvarenog mladića: da navedemo i to.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Osetio sam olakšanje na duši, koja, jadnica,
stalno oseća zadršku pod teretom godina.
Osetio sam olakšanje na duši koja mi se pokazala
u jednoj simpatičnoj ulici u Marselju,
u obliku srećnog, iskvarenog mladića
koji se ničeg nije stideo, svakako.
Jedan od najvećih grčkih pesnika novije generacije (i svakako najpoznatiji stranoj publici), čuven po svojoj Aleksandriji u kojoj je, povučen u Rue Lepsius, čitavog svog života živeo i pisao, i po svojoj seksualnoj orijentaciji koje se sa aristokratskom prefinjenošću nije odrekao. Slavu je stekao još za života, prevashodno u Engleskoj u kojoj su njegove pesme prvo prevedene - tridesetih godina na izlozima knjižara u Londonu mogla se zateći reklama: "We have all the best, from Choser to Cavafy" - a otuda i u čitavoj Evropi. Bio je veoma poštovan i u matičnoj Grčkoj, pa su mnogi književnici, poznati i neznani, putovali da ga posete u njegovoj kući u Aleksandriji.
Napomena: tekst je u celini ili delovima preuzet sa www.gay-serbia.com
четвртак, 17. април 2008.
pederastija u antiškoj grčkoj
Istopolni odnosi u antičkoj Grčkoj imali su drugačiju formu i bili su zasnovani na drugačijoj društvenoj praksi nego što je to slučaj danas. Sam pojam seksualne orijentacije nije postojao kao princip identifikovanja. Pederastija je bila najrašireniji oblik istopolnih veza u antičkoj Grčkoj. Bila je to veza između odraslog muškarca (erasta - ljubavnika) i mladića (eromenosa - ljubimca), koja je imala edukativni i mentorski karakter. U broju teorija se smatra da, iako se od mladića očekivalo da bude u vezi sa muškarcem, bilo je nedozvoljeno da na jednaki način učestvuje u seksualnom zadovoljstvu sa njim. Prema očekivanjima koja su postavljena mladiću, on nije smeo da u toku seksualnog odnosa oseća uzbuđenje. Dok se broj savremenih učenjaka, kao što su Foucault, Kenneth Dover i David Halperin slaže i podržava ovu tezu, kasniji kritičari ovo smatraju „modernom bajkom“ i argumente protiv nalaze u crtežima na antičkoj keramici.
Pederastija je bila važan deo građanskog, političkog, vojnog života, kao i tema mitova, filozofije i književnosti i umetnosti.Odnos između erasta i eromenosa bio je fundamentalan za klasični društveni i obrazovni sistem, imao je kompleksni kod ponašanja i predstavljao je važnu instituciju za višu klasu. Ovi odnosi bili su uređeni zakonom. Takođe, ovi odnosi smatrani su sveti u okviru vladajuće religije i istopolni odnosi bili su opisani u mnogim mitovima o bogovima i herojima (Apolon i Hijakint, Zevs i Ganimed (mitologija), Herakle i Hilas, Pan i Dafnis, Ahilej i Patroklo, Orest i Pilad). Ono oko čega danas postoje rasprave među naučnicima jeste pitanje da li je pederastija bila raširena među svim klasama ili je bila rezervisana samo za aristokratiju.
Pederastija(i homoseksualnost) u vojsci Stare Grčke
Sveta četa Tebe (grčki: ἱερός λόχος τών Θηβών) bila je trupa probranih vojnika, sastavljena od 150 parova ljubavnika, koja je činila elitnu jedinicu tebanske vojske u 4. veku pre nove ere. Osnovao ju je 378. p.n.e. tebanski vojni zapovednik Gorgida. Jedinica je imala ključnu ulogu tokom bitke kod Leuktre u kojoj je Teba pobedila nadmoćniju Spartu. Sveta četa je potpuno uništena u bitci kod Heroneje, 338. godine.
Razlog za osnivanje ove jedinice nalazio se u ideji da će se ljubavnici boriti hrabrije i međusobno povezanije nego što bi to činili neznanci bez međusobnih jakih veza. Plutarh smatra da su Tebanci na stvaranje ove čete bili inspirisani Platonovom Gozbom. U Gozbi Fedar kaže:
„Kad bi se, dakle, moglo udesiti da se država ili vojska sastavi samo od ljubavnika i ljubimaca, onda ne bi niko bolje boravio u svojoj državi nego ovi koji bi se uzdržavali od svih sramota i nadmetali se jedni s drugima za svaku lepotu; i boreći se jedni do drugih, takvi ljudi, pa da ih se i samo malen broj, pobedili bi, tako reći, ceo svet. Jer, čovek koji ljubi zacelo bi teže podneo da ga vidi njegov ljubimac kako je ili pobegao iz borbenog položaja ili odbacio oružje, nego da ga u tome vide svi ostali; i voleo bi mesto toga i više puta poginuti; a tek ostaviti svoj ljubimca ili mu ne pomoći kada je u opasnosti – niko nije takva strašivica da ga ne bi sam Erot oduševio za junaštvo, tako da bude jednak sa onim koj i je najbolji junak po prirodi.“
napomena: informacije su u celini ili delovima preuzete sa www.wikipedija.org
Pederastija je bila važan deo građanskog, političkog, vojnog života, kao i tema mitova, filozofije i književnosti i umetnosti.Odnos između erasta i eromenosa bio je fundamentalan za klasični društveni i obrazovni sistem, imao je kompleksni kod ponašanja i predstavljao je važnu instituciju za višu klasu. Ovi odnosi bili su uređeni zakonom. Takođe, ovi odnosi smatrani su sveti u okviru vladajuće religije i istopolni odnosi bili su opisani u mnogim mitovima o bogovima i herojima (Apolon i Hijakint, Zevs i Ganimed (mitologija), Herakle i Hilas, Pan i Dafnis, Ahilej i Patroklo, Orest i Pilad). Ono oko čega danas postoje rasprave među naučnicima jeste pitanje da li je pederastija bila raširena među svim klasama ili je bila rezervisana samo za aristokratiju.
Pederastija(i homoseksualnost) u vojsci Stare Grčke
Sveta četa Tebe (grčki: ἱερός λόχος τών Θηβών) bila je trupa probranih vojnika, sastavljena od 150 parova ljubavnika, koja je činila elitnu jedinicu tebanske vojske u 4. veku pre nove ere. Osnovao ju je 378. p.n.e. tebanski vojni zapovednik Gorgida. Jedinica je imala ključnu ulogu tokom bitke kod Leuktre u kojoj je Teba pobedila nadmoćniju Spartu. Sveta četa je potpuno uništena u bitci kod Heroneje, 338. godine.
Razlog za osnivanje ove jedinice nalazio se u ideji da će se ljubavnici boriti hrabrije i međusobno povezanije nego što bi to činili neznanci bez međusobnih jakih veza. Plutarh smatra da su Tebanci na stvaranje ove čete bili inspirisani Platonovom Gozbom. U Gozbi Fedar kaže:
„Kad bi se, dakle, moglo udesiti da se država ili vojska sastavi samo od ljubavnika i ljubimaca, onda ne bi niko bolje boravio u svojoj državi nego ovi koji bi se uzdržavali od svih sramota i nadmetali se jedni s drugima za svaku lepotu; i boreći se jedni do drugih, takvi ljudi, pa da ih se i samo malen broj, pobedili bi, tako reći, ceo svet. Jer, čovek koji ljubi zacelo bi teže podneo da ga vidi njegov ljubimac kako je ili pobegao iz borbenog položaja ili odbacio oružje, nego da ga u tome vide svi ostali; i voleo bi mesto toga i više puta poginuti; a tek ostaviti svoj ljubimca ili mu ne pomoći kada je u opasnosti – niko nije takva strašivica da ga ne bi sam Erot oduševio za junaštvo, tako da bude jednak sa onim koj i je najbolji junak po prirodi.“
napomena: informacije su u celini ili delovima preuzete sa www.wikipedija.org
среда, 9. април 2008.
interesantno
Posetite blog B92. Tamo ćete naći tekst pod nazivom ''Seks vodič kroz Amsterdam'', autorke Vesne Knežević Ćosić.
www.B92.net
www.B92.net
javni seks
U Amsterdamu, tačnije u Vondelparku dozvoljeno je upražnjavanje javnog seksa. Niko vas neće uhapsiti, niti kazniti ako sa svojim/om partnerom/kom upražnjavate seks u ovom parku. Svi su dobrodošli.
Bravo Holanđani. Uradili ste veliku stvar za javni seks. Učinili ste da svi oni koji to žele, ili koji iz privatnih razloga ne rade to kod kuće, sada mogu činiti u jednom od njlepših parkova Amsterdama. Ova legalizacija ili par njen početak najavljuje jednu seksualnu inovaciju. Seks je najnormalnija stvar, i svi ga upražnjavaju.
Dok Srbija ne bude oslobođena ovog ''brutalnog viznog režima'' besumušno ćemo vaditi vize da bi se opušteno i javno je*ali na svežem vazduhu, bez straha da će nas neko uhapsiti. Doduše Srbija nudi mnogo mogućnosti na kojima možete ispuniti svoje obaveze, napr. Košutnjak, Avala, Kalemegdan, Ada, ali to nije to, uvek imate na umu da neko može da naiđe. Prava stvar je kada kažete nešto tipa: ''Odoh u Vondelpark da se jeb*m'' i pritom znate da policijski službenik/ica može samo da nakrivi šapku i da vas pozdravi.
I dok se neki u Srbiji bore da dokažu ''pravo na svoja seksualna prava'' Holadđani još 1815. legalizovaše prostituciju, sadai javni seks,i ko zna šta će još. Pa nek im je sa srećom, i ako želite da još bolje budete obavešteni web sajt Unije holandskih seksualnih radnica nalazi se na adresi http://www.rodedraad.nl/
Bravo Holanđani. Uradili ste veliku stvar za javni seks. Učinili ste da svi oni koji to žele, ili koji iz privatnih razloga ne rade to kod kuće, sada mogu činiti u jednom od njlepših parkova Amsterdama. Ova legalizacija ili par njen početak najavljuje jednu seksualnu inovaciju. Seks je najnormalnija stvar, i svi ga upražnjavaju.
Dok Srbija ne bude oslobođena ovog ''brutalnog viznog režima'' besumušno ćemo vaditi vize da bi se opušteno i javno je*ali na svežem vazduhu, bez straha da će nas neko uhapsiti. Doduše Srbija nudi mnogo mogućnosti na kojima možete ispuniti svoje obaveze, napr. Košutnjak, Avala, Kalemegdan, Ada, ali to nije to, uvek imate na umu da neko može da naiđe. Prava stvar je kada kažete nešto tipa: ''Odoh u Vondelpark da se jeb*m'' i pritom znate da policijski službenik/ica može samo da nakrivi šapku i da vas pozdravi.
I dok se neki u Srbiji bore da dokažu ''pravo na svoja seksualna prava'' Holadđani još 1815. legalizovaše prostituciju, sadai javni seks,i ko zna šta će još. Pa nek im je sa srećom, i ako želite da još bolje budete obavešteni web sajt Unije holandskih seksualnih radnica nalazi se na adresi http://www.rodedraad.nl/
homofobija
Homofobija je iracionalni strah ili mržnja orijentisana prema homoseksualcima.
Shvatam da je danas u Srbiji teško ustati i reći: ''Ja podržavam homoseksualce/kinje. Ja se zalažem za njihovu potpunu integraciju u srpsko društvo''. Sve je to teško u zemlji kakva je Srbija.
Homofobija je deo srpskog kuturnog i partijskog miljea. Ona je deo institucija. Put homofobiji u Srbiji prokupan je duboko i temeljno, sa dobrim planom kako političkim, tako i opšteznačajnim.
Čini mi se da su kopači i čistači razuma, u koris homofobije jednaki laži, prevari i nasilju.
Laž je da je homoseksualnost nenormalna, prevara je da su homoseksualci/kinje lošeg uticaja, nasilje je nedozvoljavanje normalnog života seksualnih manjina.
Ličnog sam mišljenja da su građani/ke Srbije, bar dobra većina njih,u velikoj zabludi. Od malena nas uče da je nenormalno ''kada neka devojčica ljubi drugu'', da je ''nenormalno kada se dvojica muškaraca drže za ruke''. Svi takvi slučajevi koji se šire od porodice do škole i koji su nažalost prisutni na indirektan/direktan način u svim institucijama Srbije stvaraju lošu sliku o homo osobama. Možda sam ja drugačije vaspitan, ali meni homofobija kako institucionalizovana, kako medijska, kako svakodnevna nije jasna. Ne znam šta ima nenormalno kada se dva LJUDSKA bića vole? Šta je nenormalno kada se dva LJUDSKA bića grle, ljube i vode ljubav? Ako ja mogu da poljubim svoju devojku, zašto i moj drug ne bi mogao da poljubi svog dečka? Zašto bi to nekome smetalo? Zato što je ljudsko? Ne sigurno. Smeta zato što iskače iz srpskog šablona. Taj srpski šablon je po meni u stvari i zasnovan na homoerotičnosti i simpatijama prema homoseksualnosti. Ja taj šablon doživljvam ovako: Srpski je imati devojku, Srpski je biti maćo lik i šmeker, Srpski je psovati, Srpski je biti fensy(ako se to tako piše), Srpski je govoriti brate moj, Srpski je pobiti se, Srpski je biti grub prema devojci-''tako se izražava ljubav'', Srpski je slušati Grand, Srpski je mrzeti homoseksualce, Srpski je tući homoseksualce kada javno izražavaju svoja osećanja. Ja svakako podržavam neke stavove, ali ako taj šablon preovladava ja se pitam:''kuda ideš majko Srbijo''? Zar danas niko ne može da gleda normalno na homoseksualce/kinje? Zar se svi boje da će ih neko odbaciti? Zar ne shvataju da mrzeći homoseksualce/kinje mrze ljudska bića, mrze sebe? Ja se kladim da niko ne zna da navede ni deset realnih razloga zaštoih mrzi? Ali ja znam nešto. U Srbiji je homofobija deo kulturnog i indentitetskog miljea, nažalost. Svi ti homofobi/kinje ne znaju da je u osnovi homofobije i srpskog šablona homoerotičnost i simpatija prema homoseksualcima/kinjama. (npr. svi veliki ženomrzci su veliki prijatelji sa osobama istog pola tj. sa muškarcima prema kojima gaje osećanja koju su mnogo iskrenija i dublja od osečanja gajenih prema ženama. Osećanje koje se gaji prema osobama suprotnog pola iz ugla ovog primera predstavlja društveno normalno osećanje ili društvenu realnost, dok često ljubav prema osobi istog pola(muškarcima) u ovakvim primerima, spada u ''društveno prihvaćena osećanja'', a ustvari predstavlja skup homoerotičnih i homoseksualnih osećanja.)
Shvatam da je danas u Srbiji teško ustati i reći: ''Ja podržavam homoseksualce/kinje. Ja se zalažem za njihovu potpunu integraciju u srpsko društvo''. Sve je to teško u zemlji kakva je Srbija.
Homofobija je deo srpskog kuturnog i partijskog miljea. Ona je deo institucija. Put homofobiji u Srbiji prokupan je duboko i temeljno, sa dobrim planom kako političkim, tako i opšteznačajnim.
Čini mi se da su kopači i čistači razuma, u koris homofobije jednaki laži, prevari i nasilju.
Laž je da je homoseksualnost nenormalna, prevara je da su homoseksualci/kinje lošeg uticaja, nasilje je nedozvoljavanje normalnog života seksualnih manjina.
Ličnog sam mišljenja da su građani/ke Srbije, bar dobra većina njih,u velikoj zabludi. Od malena nas uče da je nenormalno ''kada neka devojčica ljubi drugu'', da je ''nenormalno kada se dvojica muškaraca drže za ruke''. Svi takvi slučajevi koji se šire od porodice do škole i koji su nažalost prisutni na indirektan/direktan način u svim institucijama Srbije stvaraju lošu sliku o homo osobama. Možda sam ja drugačije vaspitan, ali meni homofobija kako institucionalizovana, kako medijska, kako svakodnevna nije jasna. Ne znam šta ima nenormalno kada se dva LJUDSKA bića vole? Šta je nenormalno kada se dva LJUDSKA bića grle, ljube i vode ljubav? Ako ja mogu da poljubim svoju devojku, zašto i moj drug ne bi mogao da poljubi svog dečka? Zašto bi to nekome smetalo? Zato što je ljudsko? Ne sigurno. Smeta zato što iskače iz srpskog šablona. Taj srpski šablon je po meni u stvari i zasnovan na homoerotičnosti i simpatijama prema homoseksualnosti. Ja taj šablon doživljvam ovako: Srpski je imati devojku, Srpski je biti maćo lik i šmeker, Srpski je psovati, Srpski je biti fensy(ako se to tako piše), Srpski je govoriti brate moj, Srpski je pobiti se, Srpski je biti grub prema devojci-''tako se izražava ljubav'', Srpski je slušati Grand, Srpski je mrzeti homoseksualce, Srpski je tući homoseksualce kada javno izražavaju svoja osećanja. Ja svakako podržavam neke stavove, ali ako taj šablon preovladava ja se pitam:''kuda ideš majko Srbijo''? Zar danas niko ne može da gleda normalno na homoseksualce/kinje? Zar se svi boje da će ih neko odbaciti? Zar ne shvataju da mrzeći homoseksualce/kinje mrze ljudska bića, mrze sebe? Ja se kladim da niko ne zna da navede ni deset realnih razloga zaštoih mrzi? Ali ja znam nešto. U Srbiji je homofobija deo kulturnog i indentitetskog miljea, nažalost. Svi ti homofobi/kinje ne znaju da je u osnovi homofobije i srpskog šablona homoerotičnost i simpatija prema homoseksualcima/kinjama. (npr. svi veliki ženomrzci su veliki prijatelji sa osobama istog pola tj. sa muškarcima prema kojima gaje osećanja koju su mnogo iskrenija i dublja od osečanja gajenih prema ženama. Osećanje koje se gaji prema osobama suprotnog pola iz ugla ovog primera predstavlja društveno normalno osećanje ili društvenu realnost, dok često ljubav prema osobi istog pola(muškarcima) u ovakvim primerima, spada u ''društveno prihvaćena osećanja'', a ustvari predstavlja skup homoerotičnih i homoseksualnih osećanja.)
interesantno
na internet prezentaciji LGBT zajednice nalazi se tekst pod naslovom ''Zemlja bez jezika: uvod u lezbejsku književnost'', autorke Slađane Marković
www.gay-serbia.com
www.gay-serbia.com
safo-začetnica moderne ženske poezije
Sappho, Safo, Σαπφω, Ψαπφα, Sapphô
Slavna grčka pjesnikinja je rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos koje je bilo kulturni centar 7. vijeka p.n.e. Rođena je između 630. p.n.e. i 612. p.n.e. Priča se da je bila mala i tamna.
Sappho, kćer Skamandera i Kleis, bila je udata (atička komedija kaže za bogatog trgovca, ali to nije provjereno), i imala je kćer, također zvanu Kleis. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice.
Filozof Maksimus iz Tira (druga polovina II. vijeka naše ere), piše da je Sappho bila "mala i tamna" i da su njena prijateljstva sa njenim ženskim prijateljima bila slična Sokratovim i da, šta je drugo ljubav lezbejske žene nego Sokratovo umeće ljubavi? Čini se da su oni vodili ljubav, svako na svoj sopstveni način, ona prema ženama, on prema muškarcima. Kažu da su oboje voleli mnoge i bili zarobljeni stvarima koje su bile lepe. Šta su Alkibijad, Šarmides i Fedrus bili njemu, Girina, Atis i Anaktorija bile su lezbejkama...
Njen stil karakterišu jednostavnost pažljiva kontrola metra, živopisna upotreba epiteta i lirika kojoj nema ravne. U to vreme njena poezija lezbejskog sadržaja nije bila osuđivana zato što tada ljubav prema ženama nije bila toliko stigmatizovana kao danas. U ovom veku Safo je postala sinonim za žene koje vole žene i dan danas dvije reči koje opisuju žensku homoseksualnost - lezbejska i safička su izvedene iz njenog imena.
Koliko je Safo bila cenjena u svoje vreme? Dok je bila živa, na novčićima sa Lezbosa je bio njen lik. Platon ju je smatrao za jednu od muza.U modernije vreme, mnoge pesnike i pesnikinje inspirisalo je njeno delo. Majk Fild, Pjer Luis, Rene Vivijen, Meri Medlin, Ejmi Louel su govorili da je Safina poezija izvršila veliki uticaj na njihov rad.
S obzirom na slavu koju je uživala, iznenađuje to što je do danas sačuvana samo jedna cela njena pesma - ostale su sve fragmenti.
Fragment 31 V
On meni izgleda poput Bogova -
kakav god čovek sedi preko puta tebe
I blizu tebe čuje te
Kako pričaš slatko
I smeješ se šarmatno,
Zbog čega moje srce hoće da izleti iz grudi;
Za trenutak te pogledam, i više ne moguda progovorim ni reč
Ali u tišini moje jezik je slomljen, neka fina vatra odjednom
Gori pod mojom kožom
Ništa ne vidim
U ušima mi bruji
Prikriva me hladan znoj
Celo telo mi se trese, vlažnija sam
Od trave;
Izgleda da mi ponestaje smrti...
Ali sve se mora proć...
Kako znamo da je Safo bila lezbejka?
Kako ovaj fragment pokazuje, Safo je osećala više od pukog prijateljstva prema ženama (u grčkom originalu jasnije se vidi da je ličnost o kojoj se govori u ovoj pesmi žena)
Drevni pisci su vekovima kasnije zaključili da je Safo bila lezbejka zato što su imali više pesama iz kojih su mogli to da zaključe. Kasnije pisci su pokušali da okarakterišu njene ljubavne pesme kao svadbene himne koje sadrže tradicionalno udvaranje mladoj.
Safo je živela blizu obale današnje Turske, na ostrvu Lezbos. Otuda poreklo reči lezbejka.
Fragment 1 V (Himna Afroditi)
''O besmrtna Afrosito šarenog trona
dete Zeusovo što tkaš lukavstva preklinjem te,
ne obuzimaj mi srce
tugom i bolom, o Gospodarice,
već dođi ovamo, ukoliko nekad
kad čuješ moje vapaje iz daljine
obratiš pažnju na njih, i ostavivši dom svog oca
dođeš, upregnuvši svoje zlatne kočije:
divni, brzi vrapci
te vuku iznad crne zemlje
mašu svojim krilima brzo
od rajskog kroz vazduh
Iznenada su stigli, a ti si,
O blažena gospo,
Sa osmijehom na besmrtnom licu,
Pitala šta sam sad propatila i
Zašto te zovem
I šta sam najviše želela da se dogodi mom mahnitom srcu:
"Koga ću ponovo ubeđivati
da ponovo postane tvoj prijatelj?
Ko ti je
O Safo, učinio nepravdu?
Jer ukoliko zaista ona odleti, uskoro će ona slediti,
I mada ona ne prima tvoje poklone davat će ih
I ako te ne voli sad uskoro hoće,
Čak protiv svoje volje.
" Dođi mi sad, oslobodi me
Teških briga;postigni onoliko
Koliko moje srce želi da postigne; I ti budi vojnik sa mnom
Napomena: tekstovi su u celini ili delovima preuzeti sa http://www.wikipedia.org/ i http://www.queeria.com/
Slavna grčka pjesnikinja je rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos koje je bilo kulturni centar 7. vijeka p.n.e. Rođena je između 630. p.n.e. i 612. p.n.e. Priča se da je bila mala i tamna.
Sappho, kćer Skamandera i Kleis, bila je udata (atička komedija kaže za bogatog trgovca, ali to nije provjereno), i imala je kćer, također zvanu Kleis. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice.
Filozof Maksimus iz Tira (druga polovina II. vijeka naše ere), piše da je Sappho bila "mala i tamna" i da su njena prijateljstva sa njenim ženskim prijateljima bila slična Sokratovim i da, šta je drugo ljubav lezbejske žene nego Sokratovo umeće ljubavi? Čini se da su oni vodili ljubav, svako na svoj sopstveni način, ona prema ženama, on prema muškarcima. Kažu da su oboje voleli mnoge i bili zarobljeni stvarima koje su bile lepe. Šta su Alkibijad, Šarmides i Fedrus bili njemu, Girina, Atis i Anaktorija bile su lezbejkama...
Njen stil karakterišu jednostavnost pažljiva kontrola metra, živopisna upotreba epiteta i lirika kojoj nema ravne. U to vreme njena poezija lezbejskog sadržaja nije bila osuđivana zato što tada ljubav prema ženama nije bila toliko stigmatizovana kao danas. U ovom veku Safo je postala sinonim za žene koje vole žene i dan danas dvije reči koje opisuju žensku homoseksualnost - lezbejska i safička su izvedene iz njenog imena.
Koliko je Safo bila cenjena u svoje vreme? Dok je bila živa, na novčićima sa Lezbosa je bio njen lik. Platon ju je smatrao za jednu od muza.U modernije vreme, mnoge pesnike i pesnikinje inspirisalo je njeno delo. Majk Fild, Pjer Luis, Rene Vivijen, Meri Medlin, Ejmi Louel su govorili da je Safina poezija izvršila veliki uticaj na njihov rad.
S obzirom na slavu koju je uživala, iznenađuje to što je do danas sačuvana samo jedna cela njena pesma - ostale su sve fragmenti.
Fragment 31 V
On meni izgleda poput Bogova -
kakav god čovek sedi preko puta tebe
I blizu tebe čuje te
Kako pričaš slatko
I smeješ se šarmatno,
Zbog čega moje srce hoće da izleti iz grudi;
Za trenutak te pogledam, i više ne moguda progovorim ni reč
Ali u tišini moje jezik je slomljen, neka fina vatra odjednom
Gori pod mojom kožom
Ništa ne vidim
U ušima mi bruji
Prikriva me hladan znoj
Celo telo mi se trese, vlažnija sam
Od trave;
Izgleda da mi ponestaje smrti...
Ali sve se mora proć...
Kako znamo da je Safo bila lezbejka?
Kako ovaj fragment pokazuje, Safo je osećala više od pukog prijateljstva prema ženama (u grčkom originalu jasnije se vidi da je ličnost o kojoj se govori u ovoj pesmi žena)
Drevni pisci su vekovima kasnije zaključili da je Safo bila lezbejka zato što su imali više pesama iz kojih su mogli to da zaključe. Kasnije pisci su pokušali da okarakterišu njene ljubavne pesme kao svadbene himne koje sadrže tradicionalno udvaranje mladoj.
Safo je živela blizu obale današnje Turske, na ostrvu Lezbos. Otuda poreklo reči lezbejka.
Fragment 1 V (Himna Afroditi)
''O besmrtna Afrosito šarenog trona
dete Zeusovo što tkaš lukavstva preklinjem te,
ne obuzimaj mi srce
tugom i bolom, o Gospodarice,
već dođi ovamo, ukoliko nekad
kad čuješ moje vapaje iz daljine
obratiš pažnju na njih, i ostavivši dom svog oca
dođeš, upregnuvši svoje zlatne kočije:
divni, brzi vrapci
te vuku iznad crne zemlje
mašu svojim krilima brzo
od rajskog kroz vazduh
Iznenada su stigli, a ti si,
O blažena gospo,
Sa osmijehom na besmrtnom licu,
Pitala šta sam sad propatila i
Zašto te zovem
I šta sam najviše želela da se dogodi mom mahnitom srcu:
"Koga ću ponovo ubeđivati
da ponovo postane tvoj prijatelj?
Ko ti je
O Safo, učinio nepravdu?
Jer ukoliko zaista ona odleti, uskoro će ona slediti,
I mada ona ne prima tvoje poklone davat će ih
I ako te ne voli sad uskoro hoće,
Čak protiv svoje volje.
" Dođi mi sad, oslobodi me
Teških briga;postigni onoliko
Koliko moje srce želi da postigne; I ti budi vojnik sa mnom
Napomena: tekstovi su u celini ili delovima preuzeti sa http://www.wikipedia.org/ i http://www.queeria.com/
уторак, 8. април 2008.
interesantno
Na zvaničnoj internet prezentaciji Helsinškog odbora u Srbiji predstavljen diplomski rad studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Marije Radoman pod naslovom: ''Predstava o LGBT populaciji na desno-ekstremističkim web-sajtovima u Srbiji''.
http://www.nelsinki.org.yu/
http://www.nelsinki.org.yu/
poštovanje ljudskih-seksualnih prava u Srbiji
Sve mi se čini da se pred svake izbore u ovoj našoj/vašoj i ničijoj zemlji Srbiji svi dosete da poštuju ljudska prava. Svima je kao stalo da Srbija bude manje/više evrposka zemlja koja će poštovatisva ljudska prava. Kada se tako hvališu i razbacuju rečima o svojoj demokratičnosti i borbi za ''bolje sutra'', niko ne spomene seksualna prava tj. osnovno ljudsko pravo ka slobodi izbora seksualne orijentacije bez obzira da li je ona heteroseksualna, homoseksualna, biseksualna...niko ne spominje ni interseksualne osobe. Svi pripadnici/ce seksualnih manjina su manje ili više ''tabu tema'' o kojoj skoro ni jedan srpski/a političar/ka ne govori. Dakle Srbi/kinje, građani/anke Srbije ovaj teks je poziv za razmišljanje.
Dušan Janković
Svako ima pravo na normalan život , i SVE sto on podrazumeva.
primer:
stanje u Srbiji:''Diskriminacija na osnovu seksualne opredeljenosti, iako je zabranjena Ustavom i nekim posebnim zakonima, veoma je čest i rasprostranjen vid diskriminacije kod nas. Iz razgovora sa nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava osoba istopolne seksualne orijentacije Labris, Gayten i Safe Pulse of Youth, saznajemo da se i one stalno susreću sa slučajevima diskriminacije i nasilja prema istopolno seksualno orijentisanim osobama.
Najčešća je diskriminacija u vidu verbalnog vređanja i omalovažavanja od strane pojedinaca zbog rodnog izražavanja (npr. stil oblačenja, ponašanja...), ali je diskriminacija prisutna i prilikom obraćanja institucijama uopšte, na primer na fakultetima, u zdravstvenim ustanovama itd. Mediji, takođe, često emituju govor mržnje koji niko ne sankcioniše iz čega se stiče utisak da je otvorena diskriminacija pripadnika ove grupe ne samo dozvoljena i opravdana već da predstavlja društveno poželjno ponašanje. (istraživanje „Lezbejska i gej populacija u štampanim medijima u Srbiji“ NVO Labris, 2006.) Trenutno nema sudskih postupaka za diskriminaciju po ovom osnovu, a ranije je vođen postupak za diskriminaciju po osnovu homofobije koji je završen odustajanjem od tužbenog zahteva zbog dužine i komplikovanosti procesa ''.
rešenje:''U skladu sa „Deklaracijom o seksualnim i reproduktivnim pravima“ koja je prihvaćena na XIV Svetskom kongresu seksologije u Hong Kongu, prihvatamo da su seksualna prava „univerzalna ljudska prava zasnovana na slobodi, dostojanstvu i jednakosti koja su svojstvena svim živim bićima. Da bi se osiguralo da se ljudska bića i društva razvijaju zdravu seksualnost, seksualna prava se moraju priznati, promovisati, poštovati i braniti od strane svih društava svim sredstvima“.
Napomena: delovi teksta su u celini ili delovima preuzeti sa http://www.bgcentar.org.yu/
Dušan Janković
Svako ima pravo na normalan život , i SVE sto on podrazumeva.
primer:
stanje u Srbiji:''Diskriminacija na osnovu seksualne opredeljenosti, iako je zabranjena Ustavom i nekim posebnim zakonima, veoma je čest i rasprostranjen vid diskriminacije kod nas. Iz razgovora sa nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava osoba istopolne seksualne orijentacije Labris, Gayten i Safe Pulse of Youth, saznajemo da se i one stalno susreću sa slučajevima diskriminacije i nasilja prema istopolno seksualno orijentisanim osobama.
Najčešća je diskriminacija u vidu verbalnog vređanja i omalovažavanja od strane pojedinaca zbog rodnog izražavanja (npr. stil oblačenja, ponašanja...), ali je diskriminacija prisutna i prilikom obraćanja institucijama uopšte, na primer na fakultetima, u zdravstvenim ustanovama itd. Mediji, takođe, često emituju govor mržnje koji niko ne sankcioniše iz čega se stiče utisak da je otvorena diskriminacija pripadnika ove grupe ne samo dozvoljena i opravdana već da predstavlja društveno poželjno ponašanje. (istraživanje „Lezbejska i gej populacija u štampanim medijima u Srbiji“ NVO Labris, 2006.) Trenutno nema sudskih postupaka za diskriminaciju po ovom osnovu, a ranije je vođen postupak za diskriminaciju po osnovu homofobije koji je završen odustajanjem od tužbenog zahteva zbog dužine i komplikovanosti procesa ''.
rešenje:''U skladu sa „Deklaracijom o seksualnim i reproduktivnim pravima“ koja je prihvaćena na XIV Svetskom kongresu seksologije u Hong Kongu, prihvatamo da su seksualna prava „univerzalna ljudska prava zasnovana na slobodi, dostojanstvu i jednakosti koja su svojstvena svim živim bićima. Da bi se osiguralo da se ljudska bića i društva razvijaju zdravu seksualnost, seksualna prava se moraju priznati, promovisati, poštovati i braniti od strane svih društava svim sredstvima“.
Napomena: delovi teksta su u celini ili delovima preuzeti sa http://www.bgcentar.org.yu/
opšte/opšteprihvaćene definicije pola, seksualnosti, seksualnih orijentacija i seksualnih odnosa
Kod ljudi se na pol gleda kao na dohotomiju ili identitet važan kako za biološke tako i socijalne funkcije, tako da se obično smatra da ljudi mogu biti ili muškarci ili žene. Međutim, mnogi faktori, uključujući biološke, psihološke i socijalne, utiču na to kako će osoba, i ljudi oko nje, gledati na sopstveni pol. Međutim, mnogi ljudi se ne uklapaju u "muškarce" ili "žene" po svim datim kriterijumima. Pored toga, oko 1 do 1.7% ljudi pokazuju biološku polnu neodređenost do te mere da ne mogu fizički biti klasifikovani isključivo ni kao žene ni kao muškarci. Ova pojava se naziva interseksualnošću. Interseksualna osoba može imati biološke karakteristike oba pola.
Ljudska seksualnost je izražavanje seksualnih osećanja.
Seksualna orijentacija je orijentacija pojedinca prema subjektima seksualne želje. Pojedinac seksualno zadovoljenje može usmeriti prema licima suprotnog (heteroseksualnost), istog (homoseksualnost) ili bilo kojeg pola (biseksualnost), grupe, objektima, deci ili različitim kombinacijama. Seksualna orijentacija se može menjati tokom vremena i u različitim uslovima. Prema nekim izvorima seksualne orijentacije su:
Biseksualnost
Heteroseksualnost
Homoseksualnost
Aseksualnost
Pederastija
Pedofilija
Celibat
Polni odnos ili seks (od latinske reči sexus — pol) označava čin između dve ili više osoba (suprotnog ili istog pola) u kojem dolazi do stimulacije polnog organa bar jedne od osoba. Ova široka definicija polnog odnosa obuhvata vaginalno-penilni, oralni i analni seks kao i uzajamnu masturbaciju.
Napomena: informacije koje se nalaze u ovom tekstu su u celosti ili delovima preuzete sa www.wikipedija.org
Ljudska seksualnost je izražavanje seksualnih osećanja.
Seksualna orijentacija je orijentacija pojedinca prema subjektima seksualne želje. Pojedinac seksualno zadovoljenje može usmeriti prema licima suprotnog (heteroseksualnost), istog (homoseksualnost) ili bilo kojeg pola (biseksualnost), grupe, objektima, deci ili različitim kombinacijama. Seksualna orijentacija se može menjati tokom vremena i u različitim uslovima. Prema nekim izvorima seksualne orijentacije su:
Biseksualnost
Heteroseksualnost
Homoseksualnost
Aseksualnost
Pederastija
Pedofilija
Celibat
Polni odnos ili seks (od latinske reči sexus — pol) označava čin između dve ili više osoba (suprotnog ili istog pola) u kojem dolazi do stimulacije polnog organa bar jedne od osoba. Ova široka definicija polnog odnosa obuhvata vaginalno-penilni, oralni i analni seks kao i uzajamnu masturbaciju.
Napomena: informacije koje se nalaze u ovom tekstu su u celosti ili delovima preuzete sa www.wikipedija.org
Пријавите се на:
Постови (Atom)
